NESTAŠAN DOKTOR

Milica je tad imala dvedeset i pet godina. Trebalo bi da u tim godinama cure nisu naivne sa muškarcima i da se ne oduševljavaju njihovom slatkorečivošću. Milica je ipak pala na šarm pogrešnog čoveka. Vreme će joj pokazati da je pala uzalud.

Tog proleća je imala ozbiljne probleme sa kožom lica. Nekada je imala blistav ten, čak i u pubertetu. Na tome su joj sve drugarice zavidela. A tad joj se lice odjednom preplavilo bubuljicama. Milici se činilo da se to desilo preko noći. Nije htela da kupuje kreme i maske na svoju ruku. Nije htela da ide u kozmetički salon. Htela je da ide dermatologu. Raspitala se kod lekara, koje je poznavala u mestu gde je studirala koji privatnik ima najbolje reference. Preporučili su joj doktora Miloša. Ona je pozvala njegovu ordinaciju i zakazala pregled.

Nije bila pripremljena na to šta će tamo videti. Zamišljala ga je kao prosedog čikicu sa brkovima i velikim naočarima. Ni sama nije znala zašto tako zamišlja lekare. A u ordinaciji je dočekao čovek lep ko Apolon. I njoj se učinio veoma mlad. Kasnije će saznati da je dve decenije stariji od nje i da je razveden. Neki ljudi ljubav na prvi pogled porede sa udarom groma. Milici se baš to desilo. Prvo je uveo u kancelariju gde joj je uzeo podatke i anamnezu. Onda je odveo u sobu za preglede i intervencije. Temeljno joj je pregledao lice. Rekao joj je da ima dermatitis i da mora nekoliko dana dolaziti kod njega da joj sestra čisti lice, pa tek onda da joj prepiše adekvatnu terapiju. Milica ga je zdušno poslušala. Posle nekog vremena bila je izlečena. A on joj je rekao da može da ga zove ako joj bilo šta treba ili ako ima bilo kakvih pitanja.

Ona je počela da ga preporučuje drugaricama i poznanicama. Što zbog pozitivne procene njegovog rada što zbog mladalačke opčinjenosti njime. Sa nekima je odlazila kod njega. Vremenom su počeli da pričaju o njenim studijama, o knjževnosti, istoriji i politici. Njoj se učinilo da ju je baš zagotivio. A onda su jednog dana razmenili mejlove i on joj rekao da ima i sajt i da ga pogleda iz Explorera. Ona je to isto veče posetila njegov sajt i poslala mu prvi mejl. Godinama će se kajati zbog toga. On joj je odmah ujutru odgovorio. Iako je bila subota.

I tako su se oni dopisivali četiri meseca svaki dan. O svemu i svačemu. Ona ga je pitala koji joj brend preporučuje za negu kože. On joj je napisao koji i to liniju za mešovitu kožu. Onda mu je jednom napisala da na članku ima mladež veličine badema. On joj je odgovorio da obavezno dođe da ga pregleda i da joj neće naplatiti. Poslušala ga je. Rekao joj je da je sve u redu, ali da je ipak morao da ga vidi. Pričali su tad i o ljubavi. Ona mu je rekla da se zaljubljuje čisto intelektualno i da očekuje da se neko u nju tako zaljubi. A on je mrtav hladan rekao:“Pa, Milice, svi više volimo glupače. Teško je živeti s pametnom ženom. Teško je i sa glupom, ali s pametnom još teže.“ Ona će se stalno kajati što ga nije pitala da joj to bliže pojasni. I kajaće se što to nije shvatila kao znak da mu ništa ne znači. A ipak joj je sutradan poslao priču, koju je navodno sam napisao. I od početka njihove prepiske se stalno nešto hvalio. Najviše svojim stručnim postignućima. Jednom joj je pisao o nekim događajima iz svog života i dodao:“Stalo mi je do Vašeg mišljenja i poverenja. Zato što poštujem Vašu različitost od većine u generacijama kojima pripadate. Zato što posedujete šeretski smisao za humor. Jer ste intelektualan tip. Jer ja Vas poštujem kao čoveka!“ Naravno da se primila. A koja mlada žena ne bi?

A onda je ona odvela svoju poznanicu kod njega. Ta devojka je stvarno lepa, ali poprilično površna i neprosvećena. Jednog groznog dana je pozvala Milicu i pokazala joj Miloševe SMS poruke. Eksplicitno joj se udvarao. Milica je htela da precrkne. Ali se pravila da se to nije desilo. Nikom nije govorila. Čak ni Milošu. Nije rekla ni svojoj porodici. Nije htela da ga oda. A i plašila se šta će joj prijatelji reći za njega. I inače se osećala kao u onoj pesmi YU Grupe. Mrzela je svakog ko ga nije voleo. Miloš je Milici to sam priznao u mejlu. Rekao joj je da je njena poznanica ekstremno lepa. Ali da poštuje njen izbor. Mislio je na to što ga je odbila.

Čitav Miličin svet se srušio. Volela ga je. A on je voleo silikonske maloumnice nadograđene kose. Izgubila je volju za životom. Želela je da umre. Prestala je da uči. Mesecima je svaki dan plakala.

A onda se jednog dana trgla. Počela je da se pravi da je to zaboravila. I nastavila da živi. Ali nikada sebi nije oprostila!

ZASTO STARE DUSE SRPCADI?

Jedan od mojih omiljenih vokalno-instrumentalnih sastava je grupa “Legende”. Imaju pesmu, koja je moja molitva:”Sacuvaj me, Boze, uspomena…”. Bolesno pamtim. Kao slon. Dok sam mastala da budem pravnik procitala sam da je to pozeljan talenat.

Secanja mi daleko sezu. Pamtim jedno sasvim obicno vece. Imala sam sest godina i jos tada znala da moj otac odlicno crta. Trazila sam mu da mi nacrta praznu kartu SFRJ. Tada nisam znala da se to zove nema karta. On mi je istog momenta ispunio zelju. Vrstan crtac precizno u milimetar. Bejah dete, tek odnedavno pismeno. I nisam znala da deca kao i psi imaju nepogresivi instinkt. Preko cele karte od Vardara do Triglava sam prepisala dva stiha iz crkvenog kalendara , cije znacenje tada nisam znala. Napisala sam ogromnim slovima:”DA ZIVIMO SVI U SLOZI, SVETI SAVO TI POMOZI!” Otac, bivsi sekretar Partije i rezervni oficir, koji je to postao ukazom druga Tita, nije smeo da cuva tu deciju skrabotinu. Samo me je pogledao i postavio pitanje, koje me citavog zivota pita:”Moja Ana, sto si mi toliko osetljiva?” Nikada nisam saznala odgovor.  Kasnije ce mi odstampati jednu divnu molitvu o hrabrosti, smirenosti i mudrosti. Zalepio je na zid moje sobe. Ja se samo pravim da sam je naucila.

Citaoci verovatno misle da opet filozofiram. Zasto Srbi intiligentne, kreativne i emotivne licnosti nazivaju u najboljem slucaju filozofima, a u najgorem ludacima? Pri tom nemaju pojma da je filozofija ljubav prema mudrosti. Da je ona rodila nauku, pravo i medicinu.

Stizu gladne, hladne, ratne, inflatorne, nesrecne devedesete. Sestra se udaje, deda umire, rodjaci odrastaju i odlaze u svet radnih ljudi i studenata, jos golobradi na front. Mi zime provodimo u jednoj sobi, jer nemamo novca da grejemo celu kucu. Nemamo meso svaki dan. Ponekad jedemo socijalni kolac “Embargo”. Nemamo pare za patike i biciklu.

Grupa “Riva” pobedjuje na evroviziji sa pesmom simbolicnog naziva. Bas smo se posle toga porokali. Kad sam kod Zadra, pamtim da je general Perisic izvukao ceo Artiljerijski skolski centar uz samo dva poginula vojnika. Samo dva. Koliko se ironije krije u toj recenici. I tako pamtim uzase rata u Hrvatskoj i Bosni. Pamtim izbeglice i nemastinu.

I pamtim jedan domaci zadatak. Satima sam se vrpoljila u stolici. I onda odjednom pocela o ratu. Pisala sam da se u meni probudio strah da se sve to ne preseli na nase podrucje. Da se stidim svojih mastanja o buducnosti. Kao i uvek izvedena sam pred tablu da ga citam naglas. Deca su gledala kroz mene, neka su plakala. Nastavnica je kao i uvek rekla da sam zrelija od svojih vrsnjaka, da se vidi da dosta citam, da je odlican domaci i da moram pisati citkije. Pitam se da li je ta divna zena, koja je otkrila moj nazovi talenat, da li je znala da je dijagnostikovala moje prokletstvo?

U medjuvremenu se zavrsio rat. A onda “Oluja”. Ponovo gledam kolone izbeglica na televiziji. Ponovo nemam mira ni u sebi ni oko sebe. I ponovo placem.

Nije dugo trajao mir. Stiglo je nesrecno prolece 1999. Bombarduju nas pod parolom “Milosrdni andjeo”. Bas su bili milosrdni! 78 dana Srbija provodi u sklonistima. 78 dana molimo Boga da se taj uzas zavrsi. 78 dana neke cekaju muskarce da se vrate, neke i trojicu iz kuce.

Osam godina kasnije opet pobedjujemo na Evroviziji. Govorim drugarima da se ne raduju. Da se sete sta je bilo poslednji put. Nazalost ispostavlja se da sam bila apsolutno u pravu. Uzeli sun am Kosovo. Toliko sam plakala. Zato sto nikada nisam videla Pecku patrijarsiju, Prizrensku bogosloviju, Gracanicu i ostale svetinje. Zato sto nisam bila na Gazimestanu da se poklonim vitezovima kneza Lazara. Nije mi bila uteha izreka cije ovce, onoga i planina. Osecala sam se kao da su mi amputirali deo tela.

Jos samo ovo da vam kazem, dragi moji, i necu vas vise rastuzivati. Holandija nije htela da isporuci nemackog cara posle Prvog svetskog rata.Istorijske li ironije da Tribunal bude u Hagu. Licno mislim da je svaka vojska zlocinacka. Svaka ubija, siluje i krade. Ali mi prodajemo srpske glave za saku dolara! I gde su ti dolari?

A ja samo Boga molim da te mracne igre necistih velikih sila i krupnog kapitala nikada ne dopru do svesti moje dece,na nacin na koji su doprle do moje.       

Zao mi je sto sam vas rastuzila i podsetila na sve ovo. Ali razumite da sam i ja s vremena na vreme malo Srpce poraslo na epskoj poeziji, slusajuci kako huci vetar oko stare tvrdjave, koju davno sagradise Turci.