NEOSTVARENA ŽELJA

Anka se već tri godine, još od brucoških dana šišala, farbala, fenirala i u svečanim prilikama pravila frizure u frizerskom salonu „Queenland“. Par dana pre Nove godine je došla da potpuno promeni imidž. Htela je da se ofarba u zlatno-pavo i da izvuče bele pramenove. Htela je kako se to popularno zove Sunce u kosi.

Dok su joj pramenovi premazani blanšom bili uvijeni u folije u salon je ušao jedan naočit mladić. Anki su oči iskočile i zastao dah čim ga je ugledala na vratima. Nije bio naročito visok, možda tek za glavu viši od nje. A ona je džepna Venera. Ali bio je tamnoput, s malo dužom, razbarušenom, crnom kosom i smeđim očima. I imao je predivan osmeh. „O, Bože,“ pomisli Anka „tako je sladak!“.  Seo je na fotelju pored nje. Devojka, koja je tu bila na praksi mu je skuvala kafu. Njena frizerka Jadranka joj je prišla i pipnula glavu s pitanjem da li je vruća. A on je pitao zašto treba da bude topla. Anka ga je pogledala s osmehom i rekla mu:“Zato što je blajhanje hemijska reakcija. Oslobađa se energija.“ I predstavi mu se. On reče:“ Dragan, drago mi je! Je li ti studiraš medicinu kad to znaš?“  Ona mu reče da ne, da ona studira književnost. I tako su počeli neobavezno da ćaskaju. Anka se nadala da je to flert. Rekao joj je da je on diplomirani ekonomista i da radi u Kliničkom centru. Kad je popio kafu, zahvalio se i otišao. Ona se čudila što se nije šišao kad je već tu.

Do juna meseca su se često sretali u salonu. Ona se šišala i farbala, a on je samo pio kafu. Anka se pitala što dolazi. I potajno se nadala da dolazi da vidi nju. Čudila se što joj još uvek ne traži ni broj telefona ni mejl. A onda je početkom juna bila kod svoje kozmetičarke na depilaciji. I rekla je kozmetičarki kako kod Jadranke u salon često svraća jedan sladak ekonomista iz bolnice. Ona joj je rekla da je to Jadrankin bivši dečko, da ga je ona ostavila, ali on još uvek trči za njom. Anka se osetila kao da ju je neko snažno udario u stomak. Stomak ju je bukvalno zaboleo. Uprla je sve svoje snage u to da naizgled ostane smirena, da kozmetičarka ništa ne primeti. Kad je došla kući uzela je svoj dnevnik, počela da piše i odjednom su joj krenule suze. Dugo je plakala. Odavno joj se niko nije tako svideo, a ispostavilo se da je to bivši dečko njene dugogodišnje frizerke. Odlučila je da ne menja salon. Bila je zadovoljna i Jadrankinim kvalitetnim uslugama i pristupačnim cenama. Za studente su i cene opredeljujući faktor pri izboru frizera.

Narednih godinu dana često ga je viđala u salonu. Uvidela je da se Jadranka nikada neće pomiriti sa njim. Nije joj bilo jasno zašto je on toliki mazohista i zašto stalno dolazi kad nema realnih šansi. Nikada joj nije palo na um da je zid do ulice sav od stakla i da možda svraća kad vidi nju. A opet dešavalo se da on već bude tu kad ona dođe.

A onda jedne lepe, tople junske večeri su se sreli van salona. Anka je pošla u banku da podigne nešto novca, koji su joj roditelji poslali. Nije primetila da se pored trotoara zaustavlja crni Ford Focus. A onda je pozvao poznati glas i pitao je što se uobrazila. Ona ga je pozdravila s osmehom, kao i uvek. I rekla mu je da navija za njega. On je pitao u kojoj disciplini, a ona mu je rekla u slučaju s frizerkom. Pogledao ju je i rekao:“Ta priča je odavno završena!“.  Pitao je gde se zaputila i ponudio da je odveze. Ona je pristala, obišla oko kola i sela na suvozačevo mesto. Nije ni slutila šta će se desiti. Tokom vožnje su pričali kao navijeni. Brzo su stigli. Zaustavio je auto. Anka je i dalje pričala. A on je rekao:“Vreme je da ućutiš!“ i krenuo da je poljubi. Brzo se trgla i izmakla. Nije želela ni to da mu dopusti. Rekla mu je:“Ti si crn, pametan, duhovit, obrazovan. I to svakoj ženi može da imponuje! Imponuje i meni. Ali ti si se zabavljao s Jadrankom!“ Dragan je bio uporan i predložio joj da odu na piće u obližnji kafić. Pristala je. Kad su stigli pitala ga je kako to odjednom. A on je rekao da nije odjednom, da je više puta o tome razmišljao. Ona ga je pitala kako to kad je nikada nije video doteranu. Kazao joj je da  ga baš to privlači, njena iskrenost i to što je prirodna. Anka mu je setno rekla:“Ali ti voliš Jadranku! A ja hoću da je gledam u oči!“ Dragan je tad rekao:“Iskreno u zadnjih šest meseci ne znam da li je volim. I rekao sam ti da je ta priča završena. I da li ti misliš da bi ona imala obzira prema tebi?“ Ona je rekla:“Čuj, da je Bog želeo da mi budemo zajedno On bi uredio da prvo mene sretneš!“ A pomislila je da će joj uvek biti mnogo žao što nije bilo tako. Tražio joj je broj telefona, ona nije htela da mu da. Plašila se da ako bude uporan da će ona pokleknuti i biti s njim. Onda joj je rekao da ona memoriše njegov broj. Nije ni to htela. Rekla mu je da žuri i da mora da ide da uči, da je u sred junskog ispitnog roka. On je pozvao konobara, platio račun i izašli su.

Bila je još godinu dana u tom mestu. Nikada ga više nije slučajno srela. Nikada više nije otišla u taj frizerski salon. Dugo nakon toga  se kajala što mu nije dala broj. Nakon par dana u svom dnevniku je zapisala:“Anka, ćurko! Šta ti je frizerka? Nije te muvao sestrin momak. Frizerka te ošiša i ti joj pošteno platiš. Nikada ti nije ušla u stan ni ti njoj.“

I tako je Ankina želja zbog nekog glupog, samonametnutog principa ostala neostvarena.

NESTAŠAN DOKTOR

Milica je tad imala dvedeset i pet godina. Trebalo bi da u tim godinama cure nisu naivne sa muškarcima i da se ne oduševljavaju njihovom slatkorečivošću. Milica je ipak pala na šarm pogrešnog čoveka. Vreme će joj pokazati da je pala uzalud.

Tog proleća je imala ozbiljne probleme sa kožom lica. Nekada je imala blistav ten, čak i u pubertetu. Na tome su joj sve drugarice zavidela. A tad joj se lice odjednom preplavilo bubuljicama. Milici se činilo da se to desilo preko noći. Nije htela da kupuje kreme i maske na svoju ruku. Nije htela da ide u kozmetički salon. Htela je da ide dermatologu. Raspitala se kod lekara, koje je poznavala u mestu gde je studirala koji privatnik ima najbolje reference. Preporučili su joj doktora Miloša. Ona je pozvala njegovu ordinaciju i zakazala pregled.

Nije bila pripremljena na to šta će tamo videti. Zamišljala ga je kao prosedog čikicu sa brkovima i velikim naočarima. Ni sama nije znala zašto tako zamišlja lekare. A u ordinaciji je dočekao čovek lep ko Apolon. I njoj se učinio veoma mlad. Kasnije će saznati da je dve decenije stariji od nje i da je razveden. Neki ljudi ljubav na prvi pogled porede sa udarom groma. Milici se baš to desilo. Prvo je uveo u kancelariju gde joj je uzeo podatke i anamnezu. Onda je odveo u sobu za preglede i intervencije. Temeljno joj je pregledao lice. Rekao joj je da ima dermatitis i da mora nekoliko dana dolaziti kod njega da joj sestra čisti lice, pa tek onda da joj prepiše adekvatnu terapiju. Milica ga je zdušno poslušala. Posle nekog vremena bila je izlečena. A on joj je rekao da može da ga zove ako joj bilo šta treba ili ako ima bilo kakvih pitanja.

Ona je počela da ga preporučuje drugaricama i poznanicama. Što zbog pozitivne procene njegovog rada što zbog mladalačke opčinjenosti njime. Sa nekima je odlazila kod njega. Vremenom su počeli da pričaju o njenim studijama, o knjževnosti, istoriji i politici. Njoj se učinilo da ju je baš zagotivio. A onda su jednog dana razmenili mejlove i on joj rekao da ima i sajt i da ga pogleda iz Explorera. Ona je to isto veče posetila njegov sajt i poslala mu prvi mejl. Godinama će se kajati zbog toga. On joj je odmah ujutru odgovorio. Iako je bila subota.

I tako su se oni dopisivali četiri meseca svaki dan. O svemu i svačemu. Ona ga je pitala koji joj brend preporučuje za negu kože. On joj je napisao koji i to liniju za mešovitu kožu. Onda mu je jednom napisala da na članku ima mladež veličine badema. On joj je odgovorio da obavezno dođe da ga pregleda i da joj neće naplatiti. Poslušala ga je. Rekao joj je da je sve u redu, ali da je ipak morao da ga vidi. Pričali su tad i o ljubavi. Ona mu je rekla da se zaljubljuje čisto intelektualno i da očekuje da se neko u nju tako zaljubi. A on je mrtav hladan rekao:“Pa, Milice, svi više volimo glupače. Teško je živeti s pametnom ženom. Teško je i sa glupom, ali s pametnom još teže.“ Ona će se stalno kajati što ga nije pitala da joj to bliže pojasni. I kajaće se što to nije shvatila kao znak da mu ništa ne znači. A ipak joj je sutradan poslao priču, koju je navodno sam napisao. I od početka njihove prepiske se stalno nešto hvalio. Najviše svojim stručnim postignućima. Jednom joj je pisao o nekim događajima iz svog života i dodao:“Stalo mi je do Vašeg mišljenja i poverenja. Zato što poštujem Vašu različitost od većine u generacijama kojima pripadate. Zato što posedujete šeretski smisao za humor. Jer ste intelektualan tip. Jer ja Vas poštujem kao čoveka!“ Naravno da se primila. A koja mlada žena ne bi?

A onda je ona odvela svoju poznanicu kod njega. Ta devojka je stvarno lepa, ali poprilično površna i neprosvećena. Jednog groznog dana je pozvala Milicu i pokazala joj Miloševe SMS poruke. Eksplicitno joj se udvarao. Milica je htela da precrkne. Ali se pravila da se to nije desilo. Nikom nije govorila. Čak ni Milošu. Nije rekla ni svojoj porodici. Nije htela da ga oda. A i plašila se šta će joj prijatelji reći za njega. I inače se osećala kao u onoj pesmi YU Grupe. Mrzela je svakog ko ga nije voleo. Miloš je Milici to sam priznao u mejlu. Rekao joj je da je njena poznanica ekstremno lepa. Ali da poštuje njen izbor. Mislio je na to što ga je odbila.

Čitav Miličin svet se srušio. Volela ga je. A on je voleo silikonske maloumnice nadograđene kose. Izgubila je volju za životom. Želela je da umre. Prestala je da uči. Mesecima je svaki dan plakala.

A onda se jednog dana trgla. Počela je da se pravi da je to zaboravila. I nastavila da živi. Ali nikada sebi nije oprostila!

ZASTO STARE DUSE SRPCADI?

Jedan od mojih omiljenih vokalno-instrumentalnih sastava je grupa “Legende”. Imaju pesmu, koja je moja molitva:”Sacuvaj me, Boze, uspomena…”. Bolesno pamtim. Kao slon. Dok sam mastala da budem pravnik procitala sam da je to pozeljan talenat.

Secanja mi daleko sezu. Pamtim jedno sasvim obicno vece. Imala sam sest godina i jos tada znala da moj otac odlicno crta. Trazila sam mu da mi nacrta praznu kartu SFRJ. Tada nisam znala da se to zove nema karta. On mi je istog momenta ispunio zelju. Vrstan crtac precizno u milimetar. Bejah dete, tek odnedavno pismeno. I nisam znala da deca kao i psi imaju nepogresivi instinkt. Preko cele karte od Vardara do Triglava sam prepisala dva stiha iz crkvenog kalendara , cije znacenje tada nisam znala. Napisala sam ogromnim slovima:”DA ZIVIMO SVI U SLOZI, SVETI SAVO TI POMOZI!” Otac, bivsi sekretar Partije i rezervni oficir, koji je to postao ukazom druga Tita, nije smeo da cuva tu deciju skrabotinu. Samo me je pogledao i postavio pitanje, koje me citavog zivota pita:”Moja Ana, sto si mi toliko osetljiva?” Nikada nisam saznala odgovor.  Kasnije ce mi odstampati jednu divnu molitvu o hrabrosti, smirenosti i mudrosti. Zalepio je na zid moje sobe. Ja se samo pravim da sam je naucila.

Citaoci verovatno misle da opet filozofiram. Zasto Srbi intiligentne, kreativne i emotivne licnosti nazivaju u najboljem slucaju filozofima, a u najgorem ludacima? Pri tom nemaju pojma da je filozofija ljubav prema mudrosti. Da je ona rodila nauku, pravo i medicinu.

Stizu gladne, hladne, ratne, inflatorne, nesrecne devedesete. Sestra se udaje, deda umire, rodjaci odrastaju i odlaze u svet radnih ljudi i studenata, jos golobradi na front. Mi zime provodimo u jednoj sobi, jer nemamo novca da grejemo celu kucu. Nemamo meso svaki dan. Ponekad jedemo socijalni kolac “Embargo”. Nemamo pare za patike i biciklu.

Grupa “Riva” pobedjuje na evroviziji sa pesmom simbolicnog naziva. Bas smo se posle toga porokali. Kad sam kod Zadra, pamtim da je general Perisic izvukao ceo Artiljerijski skolski centar uz samo dva poginula vojnika. Samo dva. Koliko se ironije krije u toj recenici. I tako pamtim uzase rata u Hrvatskoj i Bosni. Pamtim izbeglice i nemastinu.

I pamtim jedan domaci zadatak. Satima sam se vrpoljila u stolici. I onda odjednom pocela o ratu. Pisala sam da se u meni probudio strah da se sve to ne preseli na nase podrucje. Da se stidim svojih mastanja o buducnosti. Kao i uvek izvedena sam pred tablu da ga citam naglas. Deca su gledala kroz mene, neka su plakala. Nastavnica je kao i uvek rekla da sam zrelija od svojih vrsnjaka, da se vidi da dosta citam, da je odlican domaci i da moram pisati citkije. Pitam se da li je ta divna zena, koja je otkrila moj nazovi talenat, da li je znala da je dijagnostikovala moje prokletstvo?

U medjuvremenu se zavrsio rat. A onda “Oluja”. Ponovo gledam kolone izbeglica na televiziji. Ponovo nemam mira ni u sebi ni oko sebe. I ponovo placem.

Nije dugo trajao mir. Stiglo je nesrecno prolece 1999. Bombarduju nas pod parolom “Milosrdni andjeo”. Bas su bili milosrdni! 78 dana Srbija provodi u sklonistima. 78 dana molimo Boga da se taj uzas zavrsi. 78 dana neke cekaju muskarce da se vrate, neke i trojicu iz kuce.

Osam godina kasnije opet pobedjujemo na Evroviziji. Govorim drugarima da se ne raduju. Da se sete sta je bilo poslednji put. Nazalost ispostavlja se da sam bila apsolutno u pravu. Uzeli sun am Kosovo. Toliko sam plakala. Zato sto nikada nisam videla Pecku patrijarsiju, Prizrensku bogosloviju, Gracanicu i ostale svetinje. Zato sto nisam bila na Gazimestanu da se poklonim vitezovima kneza Lazara. Nije mi bila uteha izreka cije ovce, onoga i planina. Osecala sam se kao da su mi amputirali deo tela.

Jos samo ovo da vam kazem, dragi moji, i necu vas vise rastuzivati. Holandija nije htela da isporuci nemackog cara posle Prvog svetskog rata.Istorijske li ironije da Tribunal bude u Hagu. Licno mislim da je svaka vojska zlocinacka. Svaka ubija, siluje i krade. Ali mi prodajemo srpske glave za saku dolara! I gde su ti dolari?

A ja samo Boga molim da te mracne igre necistih velikih sila i krupnog kapitala nikada ne dopru do svesti moje dece,na nacin na koji su doprle do moje.       

Zao mi je sto sam vas rastuzila i podsetila na sve ovo. Ali razumite da sam i ja s vremena na vreme malo Srpce poraslo na epskoj poeziji, slusajuci kako huci vetar oko stare tvrdjave, koju davno sagradise Turci.

ZLATIBORSKA ROMANSA

Ana je sedela u svojoj kancelariji pored tek otvorenog restorana. Konacno je ostvarila svoj deciji san. Nazvala ga je “Zlatiborska romansa” , jer je porasla ispod te prelepe planine. Veceras je svecano otvaranje. Pogledala se u ogledalo. Duga crvena haljina joj stoji kao salivena. Vatreno crvena kosa joj je namestena u pundju. Diskretno je nasminkana. Nikada nije volela da preteruje sa sminkom.

Pogledala je u svoj “Swatch” sat. Ostalo je jos petnaest minuta. Taman dovoljno vremena da popusi cigaretu. Pomislila je na Ivicu. On ce doci prvi. Nikada nigde nije kasnio. On je njen najbolji prijatelj iz ludih studentskih dana. Dosta je stariji od nje, ali je s njim uvek mogla da prica o svemu. Cak im je oboma Milorad Pavic omiljeni pisac. Opet ce doci sam. Opet se sukobio sa zenom. Pre nekoliko godina je upoznao i zavoleo jednu Natasu. Bili su dve godine u tajnoj vezi. I ona je njega volela iako je u to vreme bila udata za drugog coveka. Ana je tad bila mlada i rekla mu je da ide za svojim srcem, da je postenije da napusti zenu dok je i ona dovoljno mlada da moze da pronadje drugog. Nakon vise razgovora o Natasi Ana mu je rekla:” Ne znam sta da ti kazem. Plati psihijatra.” Natasa se razvela od muza i postavila Ivici ultimatum da se razvede ili ona zauvek odlazi u Ameriku kod ujaka. On je izabrao da ostane u braku. Nije zeleo da napusti decu. Plasio se sta ce reci njegovi studenti i njegovi glasaci. Natasa je otisla.

Ana je izasla iz kancelarije i usla u salu restorana. Bila je u pravu. Ivica je stigao prvi. Pruzio joj je ruku, tri puta poljubio u obraz i rekao:” Ana, izgledas velicanstveno! Uvek si bila prava dama. Ovde je prelepo. Bas se radujem zbog tebe!” Ana se nasmesila i rekla:” Hvala! You are such a perfect gentlman! Mozes li da dodjes sutra oko tri ovde? Imam nesto vazno s tobom da razgovaram.” “Naravno.”, rekao je: “Sutra sam celo popodne slobodan.”

Ivica se sutradan pojavio u dogovoreno vreme. Seli su za sto i porucili rucak i pice. Poceli su da razgovaraju. Ivica je pitao je li zadovoljna kako je proteklo svecano otvaranje, rekla mu je da jeste. A onda je pocela da govori o tome zasto ga je pozvala. Rekla mu je:” Ivice, imam ozbiljan problem. Zaljubila sam se letos na Zlatiboru. Zelim da se razvedem od Urosa.” Ivica je spustio pribor kraj tanjira i pitao:” Kako se to desilo? Ko je on?” Odgovorila mu je:” Uros opet nije mogao, a mozda i nije hteo da ide sa mnom na Zlatibor. Dok sam setala Moli upoznala sam Izgnjata i on je setao psa. Poceli smo da razgovaramo. Ispostavilo se da je moj zemljak. On je visok, crn, pametan i lepo vaspitan. Poceli smo da se vidjamo svaki dan. Jedno vece me je poljubio. Tako je pocelo. Zajedno smo vec sest meseci. Ne znam sta da radim.” Ivica je pitao da li ga voli i koliko je to ozbiljno. Ona je rekla:” Naravno da ga volim! To je jace od mene! Kad njega ljubim osecam se kao da ljubim sebe! Urosa vise ne volim. I to nije neki moj hir ili bes. To je jednostavno tako. Sutra bih se razvela. Plasim se samo sta ce sin da mi kaze. Jakov ima tek deset godina. Jos je mali da razume dogadjaje i dozivljaje iz sveta odraslih. Ivice, sta da radim? Izvini! Znam da te ova prica potresa…Kako si ti? Moram da te pitam. Jesi li ikad preboleo Natasu?” On je poceo da govori:” Dobro sam, Ana. Hvala sto pitas! Ako mislis da je Ignjat covek tvog zivota i da ces s njim biti srecna razvedi se i podji za njega. Jakov ce jednomg dana razumeti. To dete ce sigurno biti srecnije ako ima srecnu majku. Moram da ti kazem da si se prolepsala! Prosto blistas! Sta ti znaci ljubav!” Ona mu je rekla:” Nisi mi odgovorio. Jesi li preboleo Natasu? Izvini! Ne moras da pricas o tome.” A on je rekao:” Ne moras da se izvinjavas. Tebi mogu sve da kazem. Nikada je nisam preboleo. Svako jutro kad otvorim oci prvo pomislim na nju. Svako vece kad legnem ona je moja poslednja misao. Stalno se pitam sta bi bilo da sam odabrao da ostatak zivota provedem sa njom. A sto se tebe tice ti moras sama da odlucis sta zelis od zivota. To je samo tvoja odluka. Naravno sta god da odlucis ja cu te podrzati.” Caskali su jos malo i onda je on otisao.

Ana se povukla u kancelariju. Sela je za radni sto i pocela da place. A onda je pomislila:” Sutra cu da idem u Arilje kod tetke. Tetka ce me razumeti, ona se dva puta razvodila. Stavicu glavu u njeno krilo kao nekad. Ona ce me maziti po kosi i govoriti da ne placem.”

BRUTALAN ZLOCIN

Marina je poznavala Nikolu 7 godina. Upoznali su se ispred Medicinskog fakulteta nakon prijemnog ispita. Ona je izasla i zapalila cigaretu. On joj je prisao, predstavio se i malo su caskali o pitanjima sa testa. Onda ju je pozvao na pice u fakultetski klub. Pristala je.

U oktobru su se videli opet na predavanju iz hemije. Na pauzi joj je prisao i pitao da li ga se seca. Secala ga se naravno. Pitao ju je da nakon predavanja odu negde na kafu. I tako je pocelo njihovo druzenje, koje je trajalo sve vreme tokom ludih studentskih dana. Ispostavilo se da su i istoj grupi na vezbama. Tako su se svakodnevno vidjali. Odlazili su zajedno nakon vezbi u studentsku menzu na rucak. Nekad su se tu sretali i za vecerom. Onda je nakon dva meseca pozvao na kafu u njegov stan. Nakon par dana ona mu je uzvratila gostoprimstvo. Polako je njihov krug prijatelja poceo da se prosiruje. Ponekad su uvece odlazili da igraju basket. Neretko su se sastajali kod nekoga u stanu da igraju karte i Riziko.

Marina je shvatila da joj je Nikola najbolji drug. Poveravala mu se. Pricala mu je o Marku s trece godine, koji joj se dopao na prvi pogled. Pricala mu je svaki put kad ga sretne na hodniku na kratko i sta joj je pricao. Jednog dana je Marko trazio njen broj telefona i pozvao da uvece odu na partiju bilijara. Ona se prvo pohvalila Nikoli. Nakon tri partije Marko ju je otpratio do zgrade. Tu ju je poljubio prvi put. Bila je presrecna. Topila se od miline. Cim je usla u stan pozvala je Nikolu da mu isprica sta joj se desilo. Nije primetila da je on bio hladan i da nije delio njenu radost.

Pocela je ozbiljno da se vidja s Markom. Vise puta nije isla s Nikolom u menzu vec sa svojim momkom. Nikola ju je zadirkivao. Mislila je da se sali. Bila je suvise mlada i neiskusna da prepozna njegovu ljubomoru. Tako nesto nije mogla ni da nasluti. Nastavila je da se druzi sa njim. Poceli su zajedno da uce. Zajedno su vezbali zadatke iz hemije i statistike. On joj je objasnjavao ono sto joj nije jasno.  Upoznala ga je s momkom. On ih je vise puta zvao oboje na kafu i pivo. Nikola je lako i brzo menjao devojke.

Proslo je sedam godina. Nikola je polozio sudsku medicinu. To mu je bio poslednji ispit. Ostao mu je jos samo test iz urgentnih stanja pa da zavrsi fakultet. To vece je pozvao Marinu na kafu i pivo, rekavsi da zeli prvo s njom da proslavi. Na to dvoje je pristala. Kupila mu je knjigu na poklon. Dok je ona popila dva piva nije primetila koliko je popio on. Znala je da je promiskuitetan. Ali nije ni slutila da bi tako nesto uradio covek, koji toliko voli svoju mladju sestru…Krenuo je da je poljubi. Ona se izmakla i pitala ga zar hoce da upropasti tako divno prijateljstvo zbog trenutnih naleta strasti. On je osamario i poceo da je tuce rekavsi joj da je kurva i kucka i da ce joj on pokazati gde joj je mesto. Plakala je i molila ga da prestane. Nije se obazirao. Pokusala je da pobegne, ali ju je on snazno zadrzao. Toliko se uplasila i izgubila da se nije setila da ga gadja pikslom ili flasom. A onda je uradio ono najstrasnije sto muskarac moze da ucini jednoj zeni. Prisilio ju je na seks. Bolelo ju je. Sve vreme je plakala. A onda je prestao. Nije cak ni uzivao. Zeleo je samo da je ponizi. Tek tad ju je pustio da ide kuci.

Tako je nesretna Marina postala zrtva najbrutalnijeg zlocina na kome Djavo zavidi muskarcima. Kad je stigla u stan zapalila je cigaretu i pocela glasno da place. Razmisljala je da pozove policiju. Vise puta je uzimala telefon i spustala slusalicu. Setila se clanka iz jednog zenskog casopisa u kome je pisalo da siledzije namerno angazuju zene advokate. Plasila se da joj nece verovati. Razmisljala je o tome kako ce to dokazati i kako ce objasniti sudiji zasto je isla kod njega u stan. Mislila je da ce je ponizavati na sudu. Ne bih mogla jos i to da podnese. A i zelela je da postedi svoju porodicu. Znala je da bi ga njen otac kastrirao bez anestezije i naterao ga da to pojede. Htela je i da zastiti Marka. On bi ga sigurno ubio. Nije zelela da on robija zbog budale. Popusila je jos jednu cigaretu. I otisla da se tusira. Ali joj to nije pomoglo da spere prljavstinu, koju je osecala. Nije joj pomoglo da se ne oseca krivom sto mu je verovala i otisla kod njega. Samo je oprala dokaze. I tako je jos jedan siledzija ostao nekaznjen!

SEOSKA POPADIJA

Opet nisi tu. Na sahrani si. Ja sam odlucila da te iznenadim. Pravim tvoju omiljenu tortu “Reformu”. Ja u cijoj kuci se torte nikada nisu pravile, uvek su se kupovale.

Kapija skripi. Cujem da dolazis. Jos uvek te poznajem po koraku. Kao i uvek cekam te na ulaznim vratima. Pruzas mi aktovku i kesu s poklonima, koje ti je dala porodica pokojnika, za koga si se zdusno molio da ga spasis Pakla. Skidas mantiju i dodajes mi je. Ja sve to odlazem. Prolazis pored mene kao pored turskog groblja.Nisi me poljubio. A nekada sam se plasila da ces zakasniti gde krenes jer nisi mogao da me pustis iz poljupca. Nekada si me ljubio cim bi stigli kuci nakon Liturgije. Objasnio si mi da nakon pricesca obrisemo usta crvenom tkaninom. Uvek si me postovao jer ti nikada nisam dozvoljavala da zaboravis ko si i sta si. Nikada za mene nisi izgubio svestenicko dostojanstvo. Uvek si mi bio prvo svestenik, pa tek onda muz. Ja tebe postujem jer si mi pruzio blagodat da budem zena sluzitelja oltara. Ulazis u sobu obuven. A znas koliko to mrzim. Koliko puta sam ti rekla da nam se deca igraju na podu i da si usput pokupio mikrobe. Jednom si rekao da ti treba tako kad si hteo da budes pop izvan klisea i ozenis skolovanu zenu. Ja kleknem i izuvam ti cipele. Nikada to nisi trazio od mene. Ali ja znam koliko si pesacio od kuce do groblja u crnom po ovoj vrucini. Odlazim u nasu minijatornu kuhinju i donosim ti na posluzavniku od pruca, koga prave moji Zlatiborci i koji mi je kuma donela za slavu, vodu, slatko od sumskih jagoda i casicu bele ljute. Tu rakiju je jesenas pekao moj otac. Dobra, 23 grada, kad je promuckam venac joj je centimetar. A ti kao i svaki Srbin vise volis tudje nego svoje. Pijes inace viski. A meni nikada nije bilo jasno po cemu je vama muskarcima jecam bolji od sljive. U mom selu jecam daju konjima. Deca se smeju i zeljno te vuku za kosu. Kazem im da prestanu, da je tata umoran, a ne znam da li bih mogla ziveti bez njihovih glasica. U medjuvremenu sam pristavila dzezvu za kafu. Odlazim da je zakuvam i donesem. Jos smo na studijama navikli sebe da kad udjemo u kucu prvo popijemo kafu. Tebi stavljam krimer u nju, bez njega ne racunas da si je popio, meni sipam hladnu vodu…

Nakon rucka uzimam knjigu “Unutrasnja strana vetra” Milorada Pavica da je po ko zna koji put citam. Ti palis kompjuter da napises clanak za crkveni casopis. Od kad te znam predano misionaris. Sve sto radis cinis zdusno i zato te tako cenim. Povrsnost ti nikada nije bila jaca strana. Ja te podrzavam u tvom misionarskom delovanju. Zato sto smatram da Crkva dise misionarenjem. Pustas muziku da te ne cujem kako razmisljas. Pitas se gde je nestao onaj seret od curice, koji je imao obraza da sebe nazove hriscaninom. Ona nevaljalica u koju si se zaljubio…Zaboravio si,dragi moj, da je postala zena svestenika u selu u kome su svi culi za popa, koji mrsi na Veliki petak. A samo ja znam da si se najlepsih godina zivota odrekao i proveo ih nad knjigom. Ja znam da si morao da procitas dvadeset sedam knjiga iz patrologije. A gde je dogmatika, liturgika, istorija? Pomisljas kako sam ja divna zena. Plasis se da cu saznati da si utesio udovicu pre cetrdesetnice. A znas da sam te izabrala za citav zivot. I da nikada ne bih lisila svoju decu zivota sa oba roditelja zbog neke tamo o cijem karakteru govori cinjenica da je legla sa ozenjenim covekom. Vec mi je rekla zena, koju od miloste zovem seoski trac press, da si vidjen kako izlazis iz kuce udovice. Samo sam odmahnula rukom i rekla: “Prica narod.” I ja sam tome doprinela. Zapostavila sam oboje gajeci decu. Bolje bi bilo da sam danas otisla kod frizera nego sto sam pravila tortu.

A ja razmisljam o tome koliko smo bili siromasni kad smo ovde dosli. Ti si otisao kod seoskog stolara i uzeo ostatke od namestaja razlicitih boja. Sam si mi napravio cipelarnik. Kant traku si lepio peglom. Uvek si bio pravi muskarac. Nisi od onih mrcina, koji ne znaju da ukucaju ekser u zid. Kad sam stigla od drugarice bila sam fascinirana. Rekao si mi da ga otvorim , da si ga vec deflorisao. Poslusah te. I zaticem crvene kozne sandale na visokoj potpetici. Neki dan u gradu smo prolazili pored prodavnice. Videla sam ih u izlogu. Probam ih, stoje mi kao salivene, ali me astronomska cena vraca u realnost. Govorim ti da nisi normalan, da nemamo za struju. A ti meni da nisi mogao da im odolis kad si video kako mi oci cakle u prodavnici. Razmisljam koliko smo bili srecniji kad nista nismo imali. A sad si mi svaki kapric ispunio. A osecam se kao socijalni slucaj jer vise nemam tebe.

Sedam dana kasnije…Napravila sam rucak. Skuvala sam supu, ispekla pile, isprzila krompir. Ti, koji si sluzio armiju razumes zasto mrzim da ljustim krompir. Napravila sam bajadere. Nabrala ruze, koje sama gajim, i stavila ih na sto. Stavila sam stolnjak od belog damasta. Odlucila sam da postavim servis i escajg, koji povlacim samo za slavu. Deci sam spremila sok od jagode. Nama sam ohladila vino.Postavila sam case od ceskog kristala. Moj otac, enolog po opredeljenju, nam ih je doneo za Mladence. Srce mu se pocepalo kad je cuo da sam na studijama vise puta pila vino iz plasticne case. Zelela sam da svi zajedno rucamo. Samo sto si poceo da jedes batak neko je zazvonio. Ti dzentlmenski odlazis da vidis ko je. Zovu te da ides da ispovedis neku babu na samrti. Otkad je znam pricala je da nije gresna i da nema zasta da se ispoveda, a bas je sad pogodila. To je ona ista za koju su te pre dve nedelje molili da joj nadjes lekara. Ti si zvao svog druga iz gimnazije. Deca me pitaju gde si sad otisao. Naucila sam ih da te postuju i da je tvoj poziv uzvisen. Ne govorim im da je i meni ponekad dosta svega. Rasklanjam sto i perem sudove. Sama pijem kafu.

Odlazim u nasu sobu i tiho placem da ne cuju deca. Razmisljam kako cu ti svasta reci kad dodjes. Da cu ti reci da sam zbog tebe izneverila svoje decije snove o karijeri. Da smo jos uvek ovde jer si ti toliko svojeglav i tvrdoglav. A znam da ti ne bih posla da si drugaciji. A onda se setim da si mi proslog meseca kupio novi laptop. Proslog leta si bio kod kolege u Atini. Svratio si u Ulicu cipela i kupio mi Manolo Blanik, jer znas da su mi cipele fetis. A stalno mi prebacujes sto ih imam toliko. Razmisljam da sam ja tvoja prva parohijanka ljubomorna na narod zbog vremena, koje provodis s njima, a ne sa mnom. A svesna sam da nam taj narod decu hlebom hrani. Razmisljam kako imam najlepse haljine i najkvalitetniju sminku. I da nemam prava da se zalim. 

KAKO SAM PRONASLA NAJBOLJEG PRIJATELJA

Rodjena sam i porasla u komunistickoj i tradicionalno-pravoslavnoj porodici. U vreme mog rodjenja otac je bio sekretar partije i rezervni oficir, koji je to postao ukazom druga Tita. Moji slave Bozic, Vaskrs i krsnu slavu. Poste Badnji dan, Veliki petak, dva Krstovdana i Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Elem, kasno sam se krstila, u desetoj godini na Svetog Vasilija Velikog, na svoj zahtev. Onda su me pokojni baka i deka odveli na prvo pricesce u Nedelju cistoga pravoslavlja. Bila je guzva i nisam bila koncentrisana. Tada nisam znala koliko je vazno uzimati Gospoda u sebe. Znala sam samo da sam ucinila nesto veliko i znacajno. Onda nas je deda odveo u restoran na pastrmku i casu crnog vina.

Prerano sam usla u pubertet i pocela intenzivno da trazim sebe. Kao i svako normalno ljudsko bice po prirodi sam postala Bogotrazitelj. Pocela sam traziti Boga. Ali, nazalost na pogresnim mestima. Pocela sam piti kafu i prevrtati solju, citati horoskop, sanovnik, knjige o reinkarnaciji i parapsihologiji, cak i onaj sektaski casopis “Trece oko”. Odusevljavali su me filmovi sa motivima katolicke veroispovesti. Roditelji su se brinuli da sam zastranila u onostrano i okultno.

A onda, slava Gospodu, sam cula u sebi glas Hrista. U trinaestoj godini sam 26.januara uvece rekla porodici da bih volela da sutradan idem u Crkvu Svetog Djordja. Rekli su da je to sasvim u redu. Verovatno su se plasili da cu u pubertetu postati lak plen nekoj verskoj sekti, ciji je Djavolski rad u to vreme eskalirao u Srbiji. A i smatrali su da me svestenici nece na zlo navratiti, da necu posegnuti za lepkom i marihuanom kao dobar deo mojih vrsnjaka. Baka je rekla da je to divno da cu videti kako deca deklamuju.

Ujutru me je mama probudila. Iako mi niko nije rekao ja sam obukla dugu, zimsku suknju. Baka se time odusevila. Stigla sam pre Liturgije. Nisam cak ni znala da treba da celivam ikonu Svetog Djordja. Taman posla da sam znala da treba pred njom da metanisem. A onda je pocela Liturgija. Sluzili su svi uzicki svestenici, a tad ih je bilo jedanaest i djakon. Svi su bili u istim svecanim odezdama. Hor je predivno pojao. Iako tada nisam znala znacenje pojedinih delova ja sam osetila nesto divno i velicanstveno . Shvatila sam da je glas najlepsi muzicki instrument. Neuporedivo lepsi od orgulja iz katolickih filmova. Ne postoji rec ni u Vujakliji, ni u Vukovom Srpskom rijecniku, kojom bih opisala svoju egzaltaciju. A onda su deca recitovala i pevala pesme o Svetom Savi. Mene je to odusevilo. Zelela sam da se i meni ukaze ta cast.

Kada sam izasla iz crkve na vratima sam videla oglas da se nedeljom organizuje nastava veronauke. Srce mi je poskocilo. Otisla sam do majke na posao da je pitam da li je nas paroh jos uvek prota Blagoje da bih znala kome da se obratim. Vratila sam se u crkvu i u njoj zatekla samo crkvenjaka, koji mi je dao parce kolaca i zito. Pitala sam ga gde su casni oci. Rekao mi je da su u svojoj kancelariji u parohijskom domu i objasnio mi gde je to. Bilo je blizu. Otrcala sam. Kad sam dosla, pokucala i usla oni su doruckovali. Bilo mi je neprijatno. Izvinila sam se i hrabro prisla gornjem kraju. Rekla sam im da sam videla oglas. S leve strane je sedeo otac Milan Filipovic. Rekao mi je da to on drzi u toj prostoriji nedeljom nakon Liturgije i da dodjem.

Jedva sam cekala prvu nedelju. Ustala sam rano i otisla na sluzbu. Nakon iste sam prisla ocu Milanu. On me je upoznao sa kcerkom, kojoj je nadenuo ime One, koja je rodila Boga. Rekao joj da me odvede. Srce mi je ubrzano radilo od srece. Nije bilo klasicnih skamija, vec veliki sto za kome smo bili svi jednaki. Bilo je dece raznih generacija. Kad je otac dosao nazvao nam je Boga. Onda je procitana Molitva pre ucenja. Predavanje je bilo divno. Podelio nam je knjizice Veronauke protodjakona Ljubomira Rankovica. Onda je procitana Molitva posle ucenja. S radoscu se secam svojih casova veronauke. Stigavsi kuci sam knjigu procitala u jednom dahu. Bila je jednostavna, divna i nadasve poucna.

Onda je stigao Vaskrsnji post, prvi koga sam celog postila. Radovala sam se tom Vaskrsu, jer sam tada znala da je to nas najveci praznik i koliki je njegov znacaj za nas. Nakon pedeset dana su dosle Trojice, slava moga grada. Nakon Liturgije smo isli u litiju kroz grad. Bila je to prva litija u kojoj sam ucestvovala. Svo vreme smo  pevali duhovne pesme. Ubrzo je poceo letnji raspust. Jedva sam cekala septembar da ponovo krenem na veronauku.

Otac Milan je drzao veronauku godinu dana. Onda je poceo drzati nas tadasnji djakon Vladan Milosavljevic. On nas je ucio da pevamo odgovaranja na Liturgiji i srpske duhovne pesme. Za vece praznike je nas deciji hor pevao na Liturgiji. Djakon je zeleo da devojcica cita Apostol i izabrao je mene. To mi je puno znacilo. Inace, u to vreme je na nasem radiju isla emisija “Pravoslavlje vera roda moga”. Vodio ju je djakon i par puta pozivao mene i drugarice da budemo gosti.

Na kraju skolske godine, kada sam napunila petnaest godina organizovan je ispit. Polozila sam ga. Za Trojice su nam dodeljene diplome i knjige u kojima je pisalo da su one za odslusanu nastavu i polozen ispit iz pravoslavnog katehizisa.

Tako sam pronasla mog najboljeg prijatelja Boga. Kada mi Crkva nije bila Majka ni Bog nije mogao da mi bude Otac. Tokom proteklih godina sam u Crkvi upoznala mnogo divnih ljudi. Neki su mi postali prijatelji. Tako sam shvatila zasto Crkvu nazivamo Majka. Zato sto nam je ona darovala pravu bracu i sestre. Jer nam je to Hristos ostavio u amanet rekavsi da su nam prvo braca oni, koji su Njega prihvatili. I zato sto oni sa mnom dele radost.  Crkvu ne cine mermerne konstrukcije i, Boze oprosti, slike na zidu. Crkva smo, bratijo, vi i ja kad zajedno svedocimo Hrista i kad se zajedno radujemo Njegovom Vaskrsenju.