SEOSKA POPADIJA

Opet nisi tu. Na sahrani si. Ja sam odlucila da te iznenadim. Pravim tvoju omiljenu tortu “Reformu”. Ja u cijoj kuci se torte nikada nisu pravile, uvek su se kupovale.

Kapija skripi. Cujem da dolazis. Jos uvek te poznajem po koraku. Kao i uvek cekam te na ulaznim vratima. Pruzas mi aktovku i kesu s poklonima, koje ti je dala porodica pokojnika, za koga si se zdusno molio da ga spasis Pakla. Skidas mantiju i dodajes mi je. Ja sve to odlazem. Prolazis pored mene kao pored turskog groblja.Nisi me poljubio. A nekada sam se plasila da ces zakasniti gde krenes jer nisi mogao da me pustis iz poljupca. Nekada si me ljubio cim bi stigli kuci nakon Liturgije. Objasnio si mi da nakon pricesca obrisemo usta crvenom tkaninom. Uvek si me postovao jer ti nikada nisam dozvoljavala da zaboravis ko si i sta si. Nikada za mene nisi izgubio svestenicko dostojanstvo. Uvek si mi bio prvo svestenik, pa tek onda muz. Ja tebe postujem jer si mi pruzio blagodat da budem zena sluzitelja oltara. Ulazis u sobu obuven. A znas koliko to mrzim. Koliko puta sam ti rekla da nam se deca igraju na podu i da si usput pokupio mikrobe. Jednom si rekao da ti treba tako kad si hteo da budes pop izvan klisea i ozenis skolovanu zenu. Ja kleknem i izuvam ti cipele. Nikada to nisi trazio od mene. Ali ja znam koliko si pesacio od kuce do groblja u crnom po ovoj vrucini. Odlazim u nasu minijatornu kuhinju i donosim ti na posluzavniku od pruca, koga prave moji Zlatiborci i koji mi je kuma donela za slavu, vodu, slatko od sumskih jagoda i casicu bele ljute. Tu rakiju je jesenas pekao moj otac. Dobra, 23 grada, kad je promuckam venac joj je centimetar. A ti kao i svaki Srbin vise volis tudje nego svoje. Pijes inace viski. A meni nikada nije bilo jasno po cemu je vama muskarcima jecam bolji od sljive. U mom selu jecam daju konjima. Deca se smeju i zeljno te vuku za kosu. Kazem im da prestanu, da je tata umoran, a ne znam da li bih mogla ziveti bez njihovih glasica. U medjuvremenu sam pristavila dzezvu za kafu. Odlazim da je zakuvam i donesem. Jos smo na studijama navikli sebe da kad udjemo u kucu prvo popijemo kafu. Tebi stavljam krimer u nju, bez njega ne racunas da si je popio, meni sipam hladnu vodu…

Nakon rucka uzimam knjigu “Unutrasnja strana vetra” Milorada Pavica da je po ko zna koji put citam. Ti palis kompjuter da napises clanak za crkveni casopis. Od kad te znam predano misionaris. Sve sto radis cinis zdusno i zato te tako cenim. Povrsnost ti nikada nije bila jaca strana. Ja te podrzavam u tvom misionarskom delovanju. Zato sto smatram da Crkva dise misionarenjem. Pustas muziku da te ne cujem kako razmisljas. Pitas se gde je nestao onaj seret od curice, koji je imao obraza da sebe nazove hriscaninom. Ona nevaljalica u koju si se zaljubio…Zaboravio si,dragi moj, da je postala zena svestenika u selu u kome su svi culi za popa, koji mrsi na Veliki petak. A samo ja znam da si se najlepsih godina zivota odrekao i proveo ih nad knjigom. Ja znam da si morao da procitas dvadeset sedam knjiga iz patrologije. A gde je dogmatika, liturgika, istorija? Pomisljas kako sam ja divna zena. Plasis se da cu saznati da si utesio udovicu pre cetrdesetnice. A znas da sam te izabrala za citav zivot. I da nikada ne bih lisila svoju decu zivota sa oba roditelja zbog neke tamo o cijem karakteru govori cinjenica da je legla sa ozenjenim covekom. Vec mi je rekla zena, koju od miloste zovem seoski trac press, da si vidjen kako izlazis iz kuce udovice. Samo sam odmahnula rukom i rekla: “Prica narod.” I ja sam tome doprinela. Zapostavila sam oboje gajeci decu. Bolje bi bilo da sam danas otisla kod frizera nego sto sam pravila tortu.

A ja razmisljam o tome koliko smo bili siromasni kad smo ovde dosli. Ti si otisao kod seoskog stolara i uzeo ostatke od namestaja razlicitih boja. Sam si mi napravio cipelarnik. Kant traku si lepio peglom. Uvek si bio pravi muskarac. Nisi od onih mrcina, koji ne znaju da ukucaju ekser u zid. Kad sam stigla od drugarice bila sam fascinirana. Rekao si mi da ga otvorim , da si ga vec deflorisao. Poslusah te. I zaticem crvene kozne sandale na visokoj potpetici. Neki dan u gradu smo prolazili pored prodavnice. Videla sam ih u izlogu. Probam ih, stoje mi kao salivene, ali me astronomska cena vraca u realnost. Govorim ti da nisi normalan, da nemamo za struju. A ti meni da nisi mogao da im odolis kad si video kako mi oci cakle u prodavnici. Razmisljam koliko smo bili srecniji kad nista nismo imali. A sad si mi svaki kapric ispunio. A osecam se kao socijalni slucaj jer vise nemam tebe.

Sedam dana kasnije…Napravila sam rucak. Skuvala sam supu, ispekla pile, isprzila krompir. Ti, koji si sluzio armiju razumes zasto mrzim da ljustim krompir. Napravila sam bajadere. Nabrala ruze, koje sama gajim, i stavila ih na sto. Stavila sam stolnjak od belog damasta. Odlucila sam da postavim servis i escajg, koji povlacim samo za slavu. Deci sam spremila sok od jagode. Nama sam ohladila vino.Postavila sam case od ceskog kristala. Moj otac, enolog po opredeljenju, nam ih je doneo za Mladence. Srce mu se pocepalo kad je cuo da sam na studijama vise puta pila vino iz plasticne case. Zelela sam da svi zajedno rucamo. Samo sto si poceo da jedes batak neko je zazvonio. Ti dzentlmenski odlazis da vidis ko je. Zovu te da ides da ispovedis neku babu na samrti. Otkad je znam pricala je da nije gresna i da nema zasta da se ispoveda, a bas je sad pogodila. To je ona ista za koju su te pre dve nedelje molili da joj nadjes lekara. Ti si zvao svog druga iz gimnazije. Deca me pitaju gde si sad otisao. Naucila sam ih da te postuju i da je tvoj poziv uzvisen. Ne govorim im da je i meni ponekad dosta svega. Rasklanjam sto i perem sudove. Sama pijem kafu.

Odlazim u nasu sobu i tiho placem da ne cuju deca. Razmisljam kako cu ti svasta reci kad dodjes. Da cu ti reci da sam zbog tebe izneverila svoje decije snove o karijeri. Da smo jos uvek ovde jer si ti toliko svojeglav i tvrdoglav. A znam da ti ne bih posla da si drugaciji. A onda se setim da si mi proslog meseca kupio novi laptop. Proslog leta si bio kod kolege u Atini. Svratio si u Ulicu cipela i kupio mi Manolo Blanik, jer znas da su mi cipele fetis. A stalno mi prebacujes sto ih imam toliko. Razmisljam da sam ja tvoja prva parohijanka ljubomorna na narod zbog vremena, koje provodis s njima, a ne sa mnom. A svesna sam da nam taj narod decu hlebom hrani. Razmisljam kako imam najlepse haljine i najkvalitetniju sminku. I da nemam prava da se zalim.